Гледано у ширем историјском контексту етимологија назива појединих градова и села у Србији живи је и трајни сведок једног времена. Ова прича је кратак преглед времена у коме су владари себи у част мењали називе места или оснивали нова али и времена када су мештани ружне или неупечатљиве називе својих места желели заменити и везати их за актуелног владара.
Књажевац
Књажевац поред Зајечара налази се у долини реке Тимок. У римско доба носио је назив Timacum Minus. Данашњи назив носи од 1859. године када је насеље добило ново име у част књаза Милоша Обреновића а пре тога се место звало Гургусовац.
Обреновац
Обреновац поред Београда првобитно се звао Палеж. Данашњи назив добија посебним указом књаза Милоша Обреновића из 1859. године што је заправо одговор на молбу мештана да место понесе нови назив у част династије Обреновић.
Горњи Милановац
Горњи Милановац носи име по војводи Милану Обреновићу, брату књаза Милоша. Место се најпре звало Деспотовица али 1859. године књаз Милош мења име места посебним указом. Град је основан указом кнеза Александра Карађорђевића из 1853. године и тада добија назив по оближњој реци.
Доњи Милановац
Доњи Милановац име је добио по кнезу Милану Обреновићу, старијем сину књаза Милоша који је преминуо у 21. години након веома кратке владавине. Пре тога место се звало Пореч.
Александровац
Град се налази надомак планине Копаоник и првобитни назив му је Кожетин. Од 1882. носи данашњи назив указом краља Милана Обреновића који месту даје нови назив у част свог сина Александра.
Наталинци
Наталинци, село надомак Тополе првобитно се звало Ново село а 1881. године мења назив у част кнегиње Наталије, супруге тадашњег кнеза Милана Обреновића.
Краљево
Првобитан назив овог града је Карановац. Указом краља Милана Обреновића из 1882. године добија данашњи назив у знак сећања на проглашење Србије за краљевину исте године.
Деспотовац
Првобитан назив овог града у Источној Србији је Воинци. Године 1882. краљ Милан Обреновић месту даје статус вароши и мења му назив у част деспота Стефана Лазаревића.
Александрово
Ово место поред Ниша настало је иницијативом краља Милана Обреновића у периоду од 1881. до 1885. када су га населили досељеници из Војводине. Место је име добило по краљевићу Александру Обреновићу.
Драгово
Ово шумадијско село настало је спајањем три села 1900. године а кума је била краљица Драга Обреновић која је село назвала по себи.
Драгинац
Ово место поред Лознице име је добило по краљици Драги Обреновић почетком 20. века. По предању краљица је пролазила кроз ово место а мештани су поставили црвени тепих да се не би испрљала од блата.
Урошевац
Овај град недалеко од Приштине најпре се звао Феризовић. Након Балканских ратова и припајања Косова Краљевини Србији месту се назив мења у част цара Уроша Нејаког.
Александрово
Место се налази у Банату и основано је 1922. године. Тада су га населили борци из Првог светског рата који потичу из Лике а село добија назив по краљу Александру Крађорђевићу.
 |
| Православна црква у Александрову |
Деспотово
Претпоставља се да назив овог села у Војводини потиче од деспотске породице Сентиван па село од 1904 носи назив Ursentivan. Након Другог светског рата село носи назив Васиљево и то по првом руском војнику који је ушао у село у току ослобођења. Данашњи назив село носи од 1952. године.
Вреди поменути и:
Љубичево
Ергела Љубичево крај Пожаревца настала је почетком друге владавине кнеза Милоша Обреновића на његово лично наређење и име је добила по његовој супрузи Љубици.
Јевремовац
Ботаничка башта Јевремовац у Београду настала је 1889. године на простору кога је даривао краљ Милан Обреновић и назвао по свом деди, Јеврему.
Нема коментара:
Постави коментар